...Thanky you my love,thank you for everything...
...Ovom pricom zelim da ti se zahvalim za sve sto mi pruzas.
...Volim te ljubavi...
HVALA TI
... Plovila sam nemirnim morima i za svaku luku pomislila sam da je baš to mesto koje tražim i da ću se baš tu zadržati.Da… ali samo kratko vreme.nigde se nisam zadržavala mnogo.Uvek me neka nova pustolovina vukla dalje,što dalje od već viđenog,a što bliže sebi. Jedini problem je uvek bio što nisam znala gde je to ''bliže meni'',kako se dolazi tamo i gde sam ja uopste?Kako da se približim sama sebi?Dolaskom u svaku luku stanje na brodu se smirivalo,valjda zato da niko ne bi shvatio da su zapravo često bile bitke na mom brodu.Bitke,valjda,sa samom sobom.Sa svima bliska,a sebi daleka – najlakši opis mene.Ipak,nakon svih bitki,brodoloma i usidravanja u krive luke došla sam negde otkud se širila tolika energija koja me privukla dok sam bila još miljama daleko.Otkad sam se usidrila u tvom zalivu osećam spokoj i mir.Osećam se zaštićeno i sigurno.Ostala sam duze nego što to obično biva.Svojom snagom koju skrivaš u okeanu pogleda učinio si da ostanem još.Privukao si me snažnom energijom koja isparava iz tvog osmeha.Svetlo u tvojim tamnim očima obasjalo je moj put k tebi,put koji je bio obasut cvećem.Sad se više ne želim osvrtati gledajući u prošlost,a ne želim gledati u zvezde,jer strah me šta će biti.Strah me da mi kažu da i ruže imaju trnje.Ali tvoje oči sjaje više od bilo koje zvezde.Tvoje ruke koje se pružaju prema meni pokazuju mi pravi put.Tvoje usne govore da je sve u redu.U tvom zagrljaju se osećam sigurno.Živim za sveto Sada.Živim za naš trenutak,za sve trenutke provedene s tobom.Živim za svaku sekundu provedenu s tobom,za svaku našu noć.Ne želim se više suočavati s prošloscu i patnjom,sa svim propalim lukama,morima i zvezdama.Želim zaboraviti snove koje sam sanjala.Želim zauvek ostati skrivena ispod tvoje krošnje.Osećam se tako snažno kad si ti u mojoj blizini.Verujem ti toliko da tvojim imenom zovem ljubav.Dovoljno je da znaš koliko te volim.Ne želim menjati sveto Sada.Ne želim biti glumac izgubljen u Holywoodu.Ne tražim da mi skidaš zvezde s neba,samo budi tu kad mi trebas.Što znači;budi tu uvek.Jer stalno mi trebas,uvek si mi potreban.Svaka sekunda bez tebe traje mi kao godina,a godina s tobom prođe u trenuTKU i čini se kao sekunda.U tvojim dlanovima rađa se toplina.Sad naviru mi sećanja na sve doživljene dodire tih toplih dlanova.Vreme je samo odraz u tajnoj fontani izmišljenoga grada u koji smo zajedno kročili povezani svetlosnom omčom.U maglovitoj iluziji prekinula me ta reč što mi je u grlu zastala.Pitam se zašto je ne mogu izgovoriti?Ljubav,ta reč za mene tako sveta,kao i sve drugo vezano uz tebe.Zarobila nas je očima sreće,i ne,ja iz tvog zagrljaja ne idem.Došla je i tišina,tajnija od večnosti,a svetlija od sunca,meseca i svih zvezda zajedno.Da ne kvarim doživljaj tišine govorom nasih ociju u tami ću napisati tvoje ime,da oživim tvoj lik koji je prisutan uz mene i kada nisi tu,kao ovog tihog trenutka.Između raja i pakla svetlucavom niti u tami ocrtavam tvoj lik.Pevam o tebi čak i kad cutim kao žrtva.Sve to što je u meni stalno snovima prizivam.Želim to reći,želim pokazati,napisati.Ispunjena tom tišinom,skrivena ispod tvoje krošnje,obgrljena tvojim rukama,obasuta svetlošću iz tvojih tamnih očiju želim zauvek sanjati.Gde zapravo raste naša ljubav?Da li je to u mesečevom oku.Ne zanima me više ''brod ludaka''.On neka sada plovi nekim drugim morima,ili onim istim,ali ovoga puta bez mene.Sada i zauvek ja ću s tobom uživati,obgrljena tvojim toplim rukama,srecna i sigurna u tvom naručju.Tiho posmatram tvoju senku i svaki deo tebe,dok sviraš mi u nasoj sobi,prateći zvuke tvoje gitare.Prelivena neopisivom ljubavlju sve više te želim.Iluzija postaje stvarnost.Posmatram tvoje obraze koji gore kao ruža crvena,među mojim hladnim dlanovima.A ja,vezana tvojim tajnim pogledom,privučena snažnom energijom,sigurna u tvom zagrljaju.Ti i ja zauvek u tajnom dvorcu okruženom šumom,do kojeg dopiru samo cvrkuti ptica i zraci sunca.Nas dvoje,dve duše izgubljene u širokim nebeskim prostranstvima pronašli smo sreću,mir i ljubav jedno uz drugo.Srecni i sigurni,večno vezani svetlosnom omčom ljubavi.
***By Slatkitza***
...One My Song...
Tražila sam Snagu...
I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražila sam mudrost...
I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražila sam bogatstvo...
I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražila sam hrabrost ....
I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
Tražila sam ljubav.....
I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražila sam usluge ....
I Bog mi je dao prilike.
....To je jedna od mojih pesama.Obljavljivacu ih jos.Hvala vam svima na komentarima.Citamo se.Bye....
***By Slatkitza***
...Look in The Mirror...
I osvanuo je jos jedan dan."Pada kisa uzas.".To je bila moja prva pomisao kada sam ustala.Postalo je hladno a juce je bilo tako extra toplo. :) ali dobro,nema veze.Leto se zavrsava...Jutros sam zakljucila da ne smem da se predajm,da moram da se borim,i za taj fax(upisacu ga),i za sve drugo.Ne znam sta je samnom,predajem se tako lako,pre nisam bila takva.Pogotovu sada kada imam nekog ko me voli i ko brine za mene,kome je stvarno stalo do mene,mislim na mog decka.Zajedno smo vec godinu i 3 meseca i stvarno nikada ne bih rekla da cu naleteti na takvog.Za mene je poseban u svakom smislu.I rekla sam "On Je Jedan U Milion",i cuvacu ga.Ako treba kroz vatru cu ici za njega.Jer ako je neko zasluzio moju paznju i vernost to je onda on.Mnogo je dobar prema meni i ne zelim da pati i necu ga povrediti,iako sam u prethodnim vezama ja bila povredjena ali to je "PROSLOST",koju cu zaboraviti.I tako...Ustala sam jer me iz tih razmisljanja trgnuo lavez psa koji je stajao na ulici mokar,izmoren,tuzan.Cinilo mi se da mu je pogled pun suza.I razmislila sam.Mogu i ja ako s ene trudim da ispunim svoje snove da zavrsim tako na ulici bez igde icega.Ali necu.Upisacu fax i ucicu.Za sebe.I za moju porodicu sutra.Znam da mogu.Uspecu.Nisma glupa.Bas naprotiv,pametna sam i nista mi ne fali.Tako da sam stisla petlju i cvrsto sam resena da ucim.I tako puna optimizma izasla sam na kisu jer mi i ona ne moze nista sada kada sam jaka i verujem u sebe.I ako pokleknete na putu ka ostvarenju svojih snova,razmislite o svojoj buducnosti i videcete da mozete sve prepreke da savladate. ...JER NASI SNOVI SA RAZLOGOM POSTOJE-DA IH MI OSTVARIMO... ***By Slatkitza***
Sooner or later we'll be lookin' back on everything and we'll laugh about it like we knew what all was happening
Evo da i ja napisem new post...Hehe.Danas je bio tako naporan dan,svaki sekund sam u iscekivanju d ace me zvati da mi jave za fax(dal' sam primljena ili ne).Nadam se da ce biti sve ok.Hehe.Da vas ne smaram puno sa time.Ne znam dal' sam ja pookla ili je stvarno ceo svet u rasulu.Meni nista nije jasno.Po prirodi sma veoma emotivna osoba i lose stvari me bas pogadjaju pa cak iako nemaju veze samnom.Kada sam na vestima cula sta se desilo sa malim decakom od 5 godina stvarno sam se zaprepastila.Pitam sebe "kuda ide ovaj svet???".Mislim da niko ne moze da mi da odgovor na to pitanje.Nista nije kao pre,iako se trudimo da to sakrijemo,neke stvari se ne mogu sakriti i zabole nas kada to najmanje zelimo.Ponekad placemo zbog nekih stvari koje nam se dese drugi nas uce da je to glupost ali mi ne shvatamo,i tek onda kada prebolimo to onda se smejemo tome.Mislim da neke stvari nikadA ne mogu da se prebole.Neke emocijE ostaju zauvek u nama,mozda doboko u nasim srcima i ne vide se odmah ali kad tad ih ispoljimo u dobrom ili losem svetlu. ***By Slatkitza***
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
