Utorak, Septembar 04, 2007
Sooner or later we'll be lookin' back on everything and we'll laugh about it like we knew what all was happening
Evo da i ja napisem new post...Hehe.Danas je bio tako naporan dan,svaki sekund sam u iscekivanju d ace me zvati da mi jave za fax(dal' sam primljena ili ne).Nadam se da ce biti sve ok.Hehe.Da vas ne smaram puno sa time.Ne znam dal' sam ja pookla ili je stvarno ceo svet u rasulu.Meni nista nije jasno.Po prirodi sma veoma emotivna osoba i lose stvari me bas pogadjaju pa cak iako nemaju veze samnom.Kada sam na vestima cula sta se desilo sa malim decakom od 5 godina stvarno sam se zaprepastila.Pitam sebe "kuda ide ovaj svet???".Mislim da niko ne moze da mi da odgovor na to pitanje.Nista nije kao pre,iako se trudimo da to sakrijemo,neke stvari se ne mogu sakriti i zabole nas kada to najmanje zelimo.Ponekad placemo zbog nekih stvari koje nam se dese drugi nas uce da je to glupost ali mi ne shvatamo,i tek onda kada prebolimo to onda se smejemo tome.Mislim da neke stvari nikadA ne mogu da se prebole.Neke emocijE ostaju zauvek u nama,mozda doboko u nasim srcima i ne vide se odmah ali kad tad ih ispoljimo u dobrom ili losem svetlu. ***By Slatkitza***
Ma primljena si 100% ovo je drugi upisni rok ,tad svako prođe. Sto se tiče tvog pitanja, kuda ide ovaj svet.odgovor ti je vrlo prost - svet je vec tisao,tvoje je samo da ga stignes. Jos jedno, - ''zaboli nas kad najmanje zelimo''...??? Ko zeli da ga boli bilo kad. I ne koristi fraze ''jednog dana cu se smejati onome zbog cega danas placem''.Ako znas da je tako, smej se odmah.
što kaže shadow, osmeh na lice i raspoloženje u srce, imažeš još monogo u životu da 'preboliš' :)
